Почетна

Вести

Седам година од освећења крста и споменика

У недељу 03.06.2012. године, на Св. Тројице или Духове, у Кадиној Луци, на месту градње цркве спомен - костурнице, приређен је свечани ручак поводом седам година од освећења крста на Чардаку, врху Грађеника (645 метара надморске висине), и споменика на Грађенику посвећеном изгинулим ратницима Колубарске (Сувоборске) битке.

Седам је Божији број, а наш циљ је био да на седмогодишњицу освећења крста и споменика, представимо досадашњи рад. Намера нам је да што већи број људи упозна и прихвати идеју градње цркве спомен - костурнице. На тај начин ће и у градњи храма учествовати више људи који ће у том чину осетити велику радост и срећу.

Скупу је присуствовало око 100 учесника, званица и мештана. На позив Грађевинског одбора за изградњу цркве спомен - костурнице, дошли су и угледни гости из културно – јавног живота: велики бард нашег глумишта господин Петар Божовић и  аутор емисије „Слике живота“ ТВ Авале господин Дејан Радуловић. Такође, позиву су се одазвали и они који су посебно помогли у досадашњим активностима, и то: Милован Јаковљевић, успешни привредник из Младеновца, пореклом из Кадине Луке, власник фирме „Сими“ д.о.о., Владимир Иванковић, из Београда, који себе сматра правим Шумадинцем из Орашца, а власник је и директор „МНГ центра“ д.о.о. и  Бранислав Кашарић, сувласник фирме „Пластик“ из Љига. Председник Грађевинског одбора за изградњу храма се захвалио свим гостима који су до сада помогли у изградњи светог храма. Изразио је наду да ће и будућа сарадња бити тако плодотворна и успешна.

У име Грађевинског одбора Младен Драшкић је уручио пригодан поклон господину Радуловићу и глумцу Петру Божовићу који је том приликом одржао говор: „Дирнуо ме позив да учествујем у оном делу заборава који је заокупио целокупни српски народ. Оставимо политике, партије и то, постоје датуми и чињенице, постоје ваши преци чије су кости овде, можда и мојих али наших. Оне су неумитан споменик саме по себи али правили се ми луди или били под утицајем ове или оне струје, политике или било чега, ми морамо тим херојима који се несебично дали живот и чију слободу ми и наша деца и данас уживамо, без обзира на све притиске, да одамо почаст. Замислите да они нису успели и да они нису победили какав би тек био притисак на нас и да ли би било притиска сем туђе чизме. Наш народ зна шта је туђа чизма, под њом је био 500 година па је издржао и то, издржаће и ово. Најтеже нам пада чизма од наших, од наше одрођене браће који нису променили веру али нама владају и воде нас у разним правцима не водећи рачуна о жени, деци, породици, школи, цркви, основи, темељима. Покушавају да нам све то разоре под разним изговорима напретка. Ја наш напредак једино видим у томе да овде буде што више деце и да овај предео оживи и да овај споменик буде подигнут који ће нас сећати. Ништа друго не желим. Одведе ме реч па ко да сада држим неки предизборни говор, хајде да завршим то и живели и много ми је мило што сам дошао овде!“

Кулинарски мајстор за гулаш био је Станковић Милојко. Скуп су организовали чланови Грађевинског одбора за изградњу цркве – спомен костурнице.