26.05.2010 | 09:09
|
Снимљена емисија "Слике живота"
|
Од 24. до 26. маја 2010. године у селу Кадина Лука, засеоку Грађеник боравила је екипа ТВ "Авала" и то водитељ емисије "Слике живота" Дејан Радуловић и сниматељ Никола Ђурић. Они су направили репортажу о градњи цркве спомен-костурнице у селу Кадина Лука засеоку Грађеник под врхом Чардак, при чему су посебну пажњу посветили самом настанку идеје о градњи. Емисија је емитована 29.05.2010. године у 15:30 часова на ТВ "Авали". Мештани, учесници у емисији као и они који нису могли бити присутни на самом снимању из објективних разлога, су свако на свој начин допринели да овако угледна национална телевизијска кућа и емисија и овог пута недвосмислено промовише истину о нашој Србији и њеном данашњем животу. Мештани Кадине Луке од којих треба истаћи Божидара Васиљевића, Томислава Васиљевића, Драгана Јовичића, Мирослава Мијаиловића и учитеља Драгана Гајића на челу са Младеном Драшкићем су у разговору са водитељем емисије Дејаном Радуловићем истакли важност подизања цркве спомен-костурнице погинулим учесницима Колубарске (Сувоборске) битке. Истакнута је сва погубност коју заборав доноси једном народу - онај човек и народ који не зна одакле иде тај не зна ни куда иде! Приликом снимања емисије тв екипа је заједно са мештанима обишла извор одакле је доведена вода за потребе будуће цркве спомен-костурнице, колибу Божидара Васиљевића, домаћина који је поклонио 60 ари свог имања за изградњу цркве спомен-костурнице, споменик који је подигнут 1985. године, а обновљен и освећен 2006. године. Посећен је и врх Грађеника, Чардак, на коме је подигнут крст који је освећен на Тројице Господње 2006. године.
Ова емисија је била најављена у суботу у "Вечерњим Новостима", једном од наших највећих листова и том приликом је истакнуто следеће:
"Има једно брдо на гранитном камену, зове се Грађеник, а највиши врх је Чардак. Није то планина која се осваја планинарском опремом, нити се његова висина мери хиљадама метара. Грађеник се мери снагом оних који су га бранили и оних који га бране. Једни су га чували од силних армија, други од корова и заборава.
Природа је надвладала, људи су одлазили, Чардак је ћутао. Прошао је скоро век од велике сувоборске битке(колубарске). Живојина Мишића и велику армију нису заборавили на светским војним школама али овде, где је био, ствари су некако биле другачије - Чардак на Грађенику је потонуо у заборав. То је решио да промени један човек који је остао. Није он ни историчар ни научник, он је дечко који носи униформу полиције - Младен Драшкић. Он је годинама гледао у планину и размишљао о причама старина и људи који и данас проналазе трагове велике битке.
У почетку је било више него тешко, неколико одважних људи подржало је идеју младог човека и кренуло у мисију која се звала обнова Чардака. Требало је пробити пут, прокрчити шуме, убедити институције да се на месту где је на камену био ров и гроб војника подигне обележје, црква спомен-костурница сувоборским борцима на Грађенику."
|